У једној прастарој епској народној пjесми помиње се манастир Тврдош и његови подруми, односно манастирске избе испуњене вином. У тамним временима послије пропасти српске средњовјековне државе, српски монаси су у манастирима очували клицу српске духовности и културе, па и традицију српског винарства. Исто као и у читавој Европи, уосталом, и у нашем винарству највеће заслуге за преношење знања о узгајању винове лозе и производњи вина припадају монаштву. Многе славне винарске куће Француске, Италије, Шпаније и Немачке настале су на старим манастирским посјeдима или као настављачи њихове традиције. Бројни су и српски манастири који су винарски углед сачували до данашњих дана: Високи Дечани, Љубостиња, Тврдош.
Монаси манастира Тврдош, започели су пре десетак година ново поглавље у причи о манастирском винарству код нас. Преузели су бригу над виновом лозом у Требињском пољу, гдје су стари засади Вранца смештени на 70 хектара површине и подигли чак 60 хектара младих винограда у Поповом пољу.
Данас, манастир има два подрума. У старом каменом подруму из 15. века, у стољетним храстовим бачвама сазријева вранац, а само десетак метара даље, уз саму Требишњицу, укопан је нови подрум опремљен најсевременијом технологијом, али савршено уклопљен у постојећи комплекс.
Модерна технолошка рјешења укључују и гравитациони транспорт вина током процеса прераде, омогућен висинским разликама између различитих нивоа подрума.